Internet i društvene mreže.
Na prvo čitanje, poznata tema. Reči na koje nas asocira naslov obično su: bezbednost, previše izgubljenog vremena, mane, sajber nasilje.
Naslov našeg održanog vebinara bio je „Internet i društvene mreže iz ugla adolescenata“. Bili smo tu da čujemo njih. Njihova osećanja, razmišljanja, stavove. Kao i uvek. 🙂
Pored naših adolescenata govornika, odrasli sagovornici su se vratili u svoj period adolescencije, pa su svi pokušavali da se stave na mesta i jednih i drugih, kao i da svoje postupke i razmišljanja pogledaju iz različitih uglova. Ugla deteta, roditelja, brata ili sestre, vršnjaka, iz ugla radoznalog, besnog, depresivnog, romantičnog.
Hajde da bacimo pogled na neke od podataka istraživanja koje je sproveo Unicef – “Deca Evrope na internetu”:
Naši adolescenti takođe su rekli da koriste internet u svrhe igranja igrica, za potrebe škole, a i u kreativne svrhe – kako nešto osmisliti, napraviti i slično.
Ono što smo iz razgovora sa našim adolescentima zajednički utvrdili, jeste da, kako se način života menja, tako se i popularnost određenih društvenih mreža menja. Što će reći da se od tekstualnog sadržaja, koji podrazumeva statuse i komentare na Facebook-u, polako ide sve više ka fotografijama, koje su opet, zastupljenije na Instagramu i da se odatle, sa kratkim videima, isto tako, mladi sele na TikTok. Dakle, idemo sve brže i želimo da sadržaj do nas dopre brzo, da za kratko vreme i uz manje koncentracije možemo doći do potrebne informacije.
Sve ovo ne deluje kao nešto značajno novo. Ono na šta bismo želeli da skrenemo pažnju, jeste, koliko je balans važan i koliko naš organizam zaista zna kada mu je i šta potrebno.
Naši adolescenti izjavili su da već godinama unazad imaju društvene mreže, kao i da koriste internet već dugo, za raznovrsne želje i potrebe.
Važno je napomenuti da su mnogi od njih upravo na internetu i društvenim mrežama pronašli sadržaje koji su ih oplemenili, pomogli im da se bolje zapitaju o nekim delovima svoje ličnosti i prosto, pomogli im da prežive svoju nemoć i dileme.
To su sadržaji koje dele mnogi psihoterapeuti, terapijske škole poput stručnih tekstova, motivacionih rečenica, ali i inspirišućih umetničkih dela. Nemojmo zaboraviti da se i do ovakvih lekovitih stvari dolazi putem interneta.
Ono što može biti potencijalni problem, jeste razlikovanje sadržaja, kategorisanje, šta je važno a šta ne, šta je istina i kako da zaštite sebe od potencijalno nezdravih sadržaja.
Ukoliko si tinejdžer i čitaš ovo, zapitaj se, za svaki tekst, pa i ovaj – koji je izvor informacija, kojim rečnikom se pisac služi, kakvo je mišljenje osobe koja piše, da li je neutralna, da li želi da ti nametne svoje mišljenje, uviđaš li nelogičnosti….?
Ako si roditelj i čitaš ovo, radi sa svojim tinejdžerom na tome šta su kritičko mišljenje i medijska pismenost i kako ih razvijati. Pomozite svom detetu da mu ne budu sve informacije do kojih dođe podjednako važne i istinite. Učite zajedno kako se to radi. I nemojte se prepustiti predrasudama da samo lenja, buntovna i nesnađena deca “dangube” na internetu. Ne, svi to rade – i vredni, pametni, kreativni, znatiželjni, svi. Samo, nekada je potrebno blago usmerenje, potrebna je bazična struktura iz koje će krenuti njihovo zaključivanje o životu i njima samima.
Evo, kada smo pitali naše adolescente da li je nekada prošao dan ili nekoliko dana da nisu bili na društvenim mrežama, odgovori su bili ovakvi (parafraziranje):
“Da, dešavalo se da ugasim društvenu mrežu, posebno kada učim, da me ne ometa. Kad prođe učenje, onda vratim”.
“Nekad mislim da ću uspeti skroz da ukinem društvene mreže, ali ih ipak aktiviram posle određenog vremena”.
“Čak sam i više uživala u prirodi, u aktivnostima napolju i prijalo mi je, nekako sam se odmorila. Ali posle 3 dana sam se vratila internetu u potpunosti”.
Na pitanje kako se osećaju kada ne budu celog dana na internetu, rekli su da ne znaju, jer se ne sećaju kad se to poslednji put desilo.
Na pitanje kako se osećaju kada budu celog dana na internetu, odgovori su bili: “Nekad baš iscrpljeno, pomalo depresivno, umorno”. Imali smo čak i odgovor: “ružno”.
Zbog čega?
“Valjda, jer gledamo one savršene živote – izlete, prijatelje, obroke, treninge, ljubavne veze… Pa nesvesno sebe napadamo što nismo i mi tako uradili, što mi to nešto nemamo, što nismo bolje. Valjda zato…ume to da iscrpi”. Za vreme našeg vebinara, pokrenula se priča o društvenom pritisku, o lažnom predstavljanju, o tome šta su nam drugi radili i šta smo mi drugima radili, a da baš i nismo ponosni na to. Mnogi su hteli da nastavimo ovu temu.
Imate li pitanje? Imate li predlog? O čemu želite posebno da pišemo ili pričamo?
Treba znati…Skoro svaka stvar u životu ima svoju dobru i lošu stranu. Tako je i sa internetom i društvenim mrežama. Prepoznajmo i dobro i loše. Iskoristimo dobro i sačuvajmo se od lošeg. Postoje edukacije na teme kritičkog mišljenja, medijske pismenosti… Hajde da ne bude svaka informacija podjednako važna i istinita.
Tinejdžeri, adolescenti – tragajte, tražite sebe i nalazite se… ali probajte to duboko u sebi. Opipajte šta vam zaista odgovara, kada ste najbolji, kakvi ste sebi najbolji. Obećavamo da će vredeti.
