Da li nam se svima dešavalo da nam makar prođe kroz glavu da treba doneti neke odluke koje će promeniti narednu godinu?
Okej, ja sam tražila šarene planere, sa precizno iscrtanim tabelama, pravila liste ciljeva i mnogo toga…
Iako se nismo svi podjednako opterećivali ovim, mislim da nam je ipak zajedničko to da očekujemo bolju narednu godinu, da ćemo mnogo stvari bolje uraditi, da ćemo sami biti vredniji, uspešniji, istrajniji. I da, to je sasvim u redu. Potrebno da postavimo ciljeve ka kojima ćemo ići u nadi i veri u bolje.
Samooo…činjenica je da veoma mali procenat ljudi koji donese novogodišnje odluke uspe i da ih ispuni. Ili odustanu u potpunosti, ili recimo, znatno spuste „kriterijume“.
Šta je po sredi?
Nekada je zaista dobro zapisati neke svoje ciljeve, kako bismo ih se podsetili i kako bi nas motivisali ka napretku. Za mene je dobar osećaj kada precrtam ispunjeno.
Međutim, ukoliko se odlučimo na ovo zapisivanje ciljeva, treba da obratimo pažnju na greške koje pravimo, koje nas zapravo zaustavljaju u ostvarivanju. Koje su to greške?
Obično smo fizički, psihički i/ili emocionalno iscrpljeni u trenutku kada postavljamo ciljeve koji mogu biti preterani za nas. Kako to? Pa, recimo da se dugo nismo zaista odmarali i da su nam se dugo dešavale neke stvari koje nam nisu bile sasvim u redu i onda želimo da to u potpunosti promenimo, pa donesemo odluku koja je sušta suprotnost našem dosadašnjem životu. Tu se obično desi da nemamo kapaciteta da u tolikoj meri načinimo promenu, koju tada sebi nametnemo kao obaveznu.
Sigurno smo do sada imali prilike da uvidimo da život nije sve ili ništa.
Raditi stvari korak po korak nije uopšte loše i čak je preporučljivo. Može biti teško postići sve odjednom ili u potpunosti, kao što smo na početku zamislili. Nekada se razočaramo ukoliko nismo odmah ostvarili svoj (u datom trenutku) prenapumpani cilj i onda, ukoliko samo malo odstupimo od „zadatog“ dešava se odustanemo u potpunosti i čak radimo suprotno.
Ne moramo ni praviti spisak
Ukoliko nas uznemirava kada pogledamo svoj idealni spisak i shvatimo šta sve nismo uradili i ispunili, nemojmo spisak ni praviti! Zapisivanje ciljeva je dobra odluka ukoliko nas motiviše na napredak. Ukoliko nas podseća na naše nedostatke, onda je bolje da imamo neki drugi sistem za sebe.
Šta bi to moglo biti?
Kao i uvek, najteže i najbolje je razmišljati o sebi.
O svojim snagama i svojim strahovima.
STRAHOVI. Čega se plašimo? Zašto se plašimo? Šta je najgore što može da se desi? A šta posle toga?
Druga lista su naše SNAGE. Hajde da se nekada i toga setimo. 🙂
Šta me čini jakom osobom? Šta volim kod sebe? Kada se osećam dobro? Kako smo pobedili strahove? Kako smo se izvukli iz neke loše situacije?
Odgovori na ova pitanja mogu biti motivišući. Nekada zaboravimo koje su nam snage, kao i da pohvalimo sebe. Možda je ipak bolja motivacija videti kako smo neke strahove pobedili i koje su naše snage, nego šta sve nismo ispunili.
A… iako ne deluje tako, čak i zapisivanje strahova jeste neki vid suočavanja sa njima.
Pa možda da, ove godine zapišemo svoje snage i strahove, pre nego nerealne ciljeve i ishitrene odluke.
