iTeentity

Vodič kroz adolescenciju

25-08-2020

Izvor: https://www.superste.net/svi-smo-isto-razliciti-vodic-kroz-adolescenciju/

Adolescenti su jedna vrlo specifična grupa mladih ljudi, koja se nalazi u jeku svog razvoja. Pojednostavljeno, oni više nisu toliko „mali“, pa da samo registruju svet svojim čulima. Oni su radoznali, oni pitaju i oni se pitaju. Međutim, nisu ni dovoljno „veliki“, da sami pronađu put i preskoče zid, koji stoji između njih i odgovora na ova pitanja. Ovo nikako ne treba shvatiti kao njihovu slabost. Naprotiv, adolescenti su verovatno i najjača grupa ljudi, sa najvećom otvorenošću ka spoznavanju sebe i sveta koji ih okružuje. Upravo zato je veoma važno aktivno raditi sa njima.

Formalno obrazovanje akcenat stavlja na znanje i vaspitanje, koje se adolescentima daje kroz školske predmete i aktivnosti. Ono, kao takvo, nije ostavilo ijedan dodatni prostor za adolescente, u okviru kog bi oni mogli da se posvete isključivo sebi. Upravo ta formalnost obrazovnog sistema, ostavlja dojam rigidnosti i nedovoljne otvorenosti ka boljem upoznavanju adolescenata; otkrivanju njihovih interesovanja i jačanju skrivenih potencijala. Spona između adolescenata i odgovora na njihove dileme, prvenstveno bi trebalo da budu školski psiholozi, koji su nažalost, često zatrpani mnogim drugim obavezama, koje im takođe nameće formalno-obrazovni sistem, i tako im onemogućuje da se na jedan liberalniji i inovativniji način, posvete adolescentima.

U periodu adolescencije, mladi prave veliki korak ka odrastanju, što sa sobom nosi mnoge dileme, na koje ne bi trebalo gledati kao na probleme, već kao na razvojne nedoumice. Pre svega, tu su dobro poznate telesne promene, koje sa sobom nose brojne zagonetke. Zatim, proširenje socijalnih odnosa, širi spektar socijalnih aktivnosti („pravo“ prijateljstvo, partnerski odnosi, (ne) slaganje sa roditeljima…), dublji prodor u društvene mreže. Ovo sve, praćeno je velikim brojem različitih emocija, koje se stalno smenjuju i koje je potrebno poimati, razumeti i prihvatiti. Na sve to, mladi u ovom periodu treba da donose mnoge odluke, da postavljaju ciljeve, da pronalaze adekvatnu motivaciju, da izraze svoje mišljenje i znanje. Sve skupa, ovo predstavlja veliki teret koji, ukoliko nije raspodeljen na pravi način, može biti pretežak za po(d)neti.

Kod adolescenata, izražena je dvojakost u prepoznavanju mentalnog zdravlja i njegove važnosti. S jedne strane, čini se da oni mentalno zdravlje smatraju manje važnim u odnosu na fizičko, dok na pojavu mentalnih poremećaja gledaju kao na stanje „ima-nema“, sa traženjem glavnog uzroka u genetici. Ovde se krije jedna začkoljica, koja nas dovodi do druge strane njihovog gledišta. Adolescenti nisu ni svesni da svakodnevnim delanjem i mišljenjem, zapravo stavljaju mnogo veći akcenat na mentalno zdravlje, nego što im se to čini. Takođe, kada je reč o mentalnim poremećajima, adolescenti nemaju dovoljno informacija o njima i uzrocima njihovog nastanka kod ljudi. Ono što smo imali prilike da iskusimo, jeste da se već nakon jednog razgovora sa njima, vidi njihov potencijal za usvajanjem ovih informacija i širenjem svesti, što im vrlo brzo omogućava da na mentalno zdravlje i mentalne poremećaje, gledaju iz više uglova. Upravo ovde se, još jednom, vidi ona moć adolescenata, koju smo već pomenuli.

Na koji način čemo mi sarađivati sa adolescentima? Najpre, tako što ćemo zajedno prolaziti kroz realne situacije, zanimljive činjenice i različita razmišljanja o njihovim dilemama. Čitaćemo korisne tekstove, slušaćemo druge i njihova iskustva, gledaćemo video-klipove. Razgovaraćemo. Upoznaćemo njihove procene, stavove i razmišljanja o mnogim pojavama i situacijama sa kojima se susreću. Predstavićemo im i to na koje sve načine mi upoznajemo sebe i kako se suočavamo sa svim što nas zatekne u životu. Veoma važna je neformalnost. Stvaranjem opuštenog i otvorenog odnosa između volontera/predavača i učenika, stiče se mogućnost protoka informacija, iznošenja dilema i njihovih rešenja, što dopušta da se takva vrsta znanja i svesti, podrobnije usvoji i prenese, najpre na bližu okolinu, a i dalje kroz život. Podsticaćemo ih da svemu postave pitanje, a ne da samo podrazumevaju stvari, već da tek nakon analiziranja svojih dilema i problema, procene kada su u pravu, a kada su pogrešili i na osnovu čega je do toga došlo, kako bi na taj način stekli realniji uvid u svoje snage i slabosti. Sve pomenuto ima za cilj da se sve njihove dileme sagledaju iz mnogo različitih uglova, ne bi li se pronašao onaj najkorisniji za njihovo prevazilaženje.

Hajde da se kao nekada, stavimo u kožu adolescenta i zamislimo sve ono što mu razvojni period nameće. Danas je možda izgubio jednog prijatelja ili upoznao nekog novog; dopada mu se neko, a ne zna kako da mu pristupi; ima neku inovativnu ideju, a ne pronalazi razumevanje za nju; roditelji ga pritiskaju da uči, a on je baš danas dobio lošu ocenu… Tužan je, a ne zna zašto; srećan je, a ljudi oko njega ne osećaju istu tu „njegovu“ sreću. Ne zna koju bi srednju školu da upiše, a svi mu govore da je to mnogo važan put; ne zna šta da studira, a svi mu govore kako je to najvažnija odluka u njegovom životu. I još mnogo toga. Veliki broj dilema, razna osećanja. On može da drži sve to u sebi ili da uradi nešto mnogo moćno – da razgovara o tome. Sa prijateljima, sa roditeljima, sa simpatijom/partnerom, sa psihologom, sa nama. Razgovor, iako ne deluje inovativno, jeste jedan od najboljih načina rešavanja mnogih nedoumica, koje stvaraju stres iz koga mogu nastati mnogi problemi, kasnije u životu. U društvu, poput našeg, često nema dovoljno razgovora. Zato, kao što smo rekli, mi ćemo razgovarati sa adolescentima i podsticati ih da razgovaraju međusobno; sa svojim roditeljima, nastavnicima, psihologom, kako bismo odmotali klupko nedoumica i svi zajedno naučili da uživamo u svetu u kom smo svi isto različiti.




Website design: ATEC Technologies
Scroll